На мрежама, као и у стварном свету, није важно само шта говорите, већ и на који начин то говорите. Можда делује као мала ствар, али с обзиром да је интернет постао незаобилазан део наших живота, разговори преко порука ипак имају знатну тежину. Да ли имате свест о свом „дигиталном говору тела“ и како он може да утиче на вашу комуникацију с другима у виртуелном свету?
Размислите о последњих неколико мејлова или порука које сте послали: Да ли сте реченице завршавали тачкама или сте потпуно заборавили на интерпункцију? Да ли је било емотикона, да ли је ваш одговор био брз, или сте морали да се извините због дугог времена које вам је требало да одговорите?
Све су ово примери вашег „дигиталног говора тела“. Попут „класичног“ говора тела, дигитални облик представља суптилне знакове који говоре какво је ваше расположење у том тренутку, колико сте заинтересовани за разговор, а такође може и да мења значење речи које изговарате, највише када су у текстуалном облику.
На пример, у порукама желите да делујете ведро, али тон ваших речи можда више асоцира на сарказам или незаинтересованост. Можда мислите да је неколико емотикона прикладно у пословној комуникацији, али колегама заправо делујете неозбиљно и исувише узбуђено.
Можда сте прочитали поруку саговорника, али му не одговарате сатима, те он може мислити да га намерно игноришете или да сте заборавили на њега, а можда често користите велика слова да бисте скренули пажњу на битне ставке, али ваше поруке делују узнемиравајуће и неуротично.
Све ово може да утиче на исход разговора, тако да би било добро да обратите пажњу на стил ваше дигиталне комуникације. Али, одакле да почнете?
Разлике нису велике
Иако је дигитална комуникација новитет савременог света, то не значи да мора да буде збуњујућа. Већина принципа дигиталног говора тела се могу повезати са говором тела када разговарате лицем у лице. На пример, ако желите некоме да покажете да сте опуштени, онда ћете му се осмехнути, а у дигиталном свету, то значи да ћете му послати насмејани емотикон.
Ако је време за озбиљан разговор, онда ће вам глас и израз лица бити неутралан, док ће у дигиталном облику то значити недостатак узвичника, емотикона, можда ћете више пажње обратити на правопис и знакове интерпункције, како би комуникација била формална.
Постоје четири главна принципа дигиталног говора тела, којима можете да се водите и прилагодите себи:
Време и доступност: Важан део дигиталне комуникације је вредновање времена других људи, редовно прегледање својих пријемних сандучића, распореда за онлајн састанке, разговоре…Потребно је да будете сигурни да нисте нечију поруку прочитали, па га „оставили на цедилу“. Само зато што је у питању дигитални формат, то не значи да би требало да се „искључите“ из интеракције или заборавите да се јавите некоме.
Пажљиво комуницирање: Исхитрена комуникација, без добро одабраних речи и пауза између порука, може оштетити односе. Одвојите време да јасно пишете и пажљиво читате поруке (не само туђе, већ и сопствене), тако да ваша порука има смисла, али и да се уверите да добро разумете шта друга особа говори. На крају, увек можете да замолите другог да разјасни шта је хтео да каже, ако је потребно.
Продуктивна сарадња: У послу, дигитална сарадња захтева укључивање свих саговорника и уважавање свачијих идеја. Како је дигитални свет постао саставни део савремених послова, морате да се прилагодите и обратите пажњу на: Тон порука, коришћење емотикона, одабир речи, количину времена које пролази између интеракција…
Поверење и искреност: Дигитални говор тела се своди на претпоставке. Другим речима, ви углавном претпостављате како је неко расположен на основу његове поруке, али то можда неће увек бити тачно. Зато је важно да, у неким тренуцима, искреност поптуно преовлада и да се не устручавате од тражења образложења.
Извор: РТ Балкан
